KROZ LUPU SEĆANJA

Međunarodni omladinski kamp
Kroz lupu sećanja  - »
Beograd, 16-30. avgust 2010.

Polazeći od teze da se Evropa danas, pored ostalog, može smatrati i mestom ukrštanja različitih kultura sećanja i prisustva različitih modela suočavanja s neželjenom prošlošću i za nju vezanih trauma, nameće se zaključak da se jedno od najznačajnijih pitanja koje je aktuelizovao proces nastajanja evropskog kolektivnog identiteta odnosi na različite politike sećanja i kritičkog sagledavanja istorije i prošlosti.

U vezi sa tim, jedan od osnovnih ciljeva tematiziranja evropske kulture sećanja jeste identifikovanje i usaglašavanje o mestima zajedničkog sećanja i doživljaja zajedničke istorije koja su, iako podložna različitim interpretacijama, od univerzalnog značaja za struktuiranje kulture sećanja kako na nivou pojedinca, grupa, države ili regiona, tako i na nivou sveobuhvatne zajednice evropskih zemalja.

Ukoliko u datom kontekstu posmatramo Srbiju, može se zaključiti da kolektivni zaborav kao mehanizam raskida s neželjenom prošlošću ima dalekosežnu istoriju u njenom društvenom razvoju. Česte društveno-političke promene i diskontinuiteti najčešće su podrazumevali i turbulentne promene celokupnog društvenog poretka, uloge i položaja pojedinca u njemu, uslovljavajući i diskontinuitet u kolektivnom sećanju i nepostojanje kritičkog odnosa u sagledavanju zajedničke prošlosti. Konsekventno, neodgovoran odnos društva i pojedinaca prema građenju i negovanju kulture sećanja stvorio je uslove za sistematično zapostavljanje određenih razdoblja prošlosti, neadekvatno i nedovoljno bavljenje preispitivanjem i utvrđivanjem njihovog istinskog značaja, i, kao krajnje posledice, do marginalizacije nasleđa datih perioda i neprepoznavanja istog kao važnog generatora savremenog kolektivnog identiteta.

U vezi sa svim gore navedenim smatramo da je u trenutku redefinisanja kolektivnog identiteta i građenja novog društvenog poretka, mladima u Srbiji važno pružiti mogućnost aktivnog učešća u procesima reflektivnog i kritičkog sagledavanja i preispitivanja prošlosti, istorijskih narativa i kolektivnog sećanja. Na taj način bi se doprinelo bezazlenijem prevladavanju neželjene prošlosti i prevazilaženju za nju vezanih trauma kako pojedinaca i različitih grupa, tako i društva u celini.


Kroz lupu sećanja  - »

Ideja_Međunarodni kamp za mlade predstavlja inicijativu koja je rezultat multilaterarne saradnje između organizacija iz Nemačke (Volksbund Deutsche Kriegsgräberfürsorge e.V.), Francuske (Centre Europeen Robert Schuman, Metz) i Srbije (Kulturklammer-centar za kulturne interakcije). Kamp je koncipiran tako da svojim programskim sadržajem ispunjava važne principe: edukativnog je karaktera i podstiče povezivanje, interkulturalni dijalog i kulturnu razmenu mladih iz Srbije s njihovim vršnjacima iz Nemačke i Francuske.


Kamp je zasnovan na primeni principa interdisciplinarnosti u preispitivanju i kritičkom sagledavanju istorije i prošlosti i biće realizovan u formi otvorenog dijaloga, razmene mišljenja i iskustava i praktičnog rada na samim mestima kolektivnog sećanja. Ovako odabrani metodološki pristup mogao bi proizvesti kontekst za kritičku analizu ne samo zajedničke evropske proslošlosti (pre svega istorijski period II svetskog rata) i dominirajućih istorijskih narativa, kao i dekonstrukciju postojećih stereotipa i predrasuda, već bi mogao pružiti i relevantan doprinos formulisanju adekvatnih strategija i politika sećanja u srpskom društvu.     

Projekat je fokusiran na mlade starosti od 18 do 25 godina, i zasnovan je na pretpostavci da se pružanjem prilike mladima da učestvuju i daju aktivan doprinos javnom dijalogu i problematizovanju važnih društvenih pitanja, kao što su kultura sećanja, nužnost demistifikacije, boljeg poznavanja i kritičkog odnosa prema prošlosti, kao i razgrađivanja utemeljenih stereotipa i predrasuda u odnosu na različitost, može podstaći njihovo identifikovanje sa zajednicom čiji kolektivni identitet dele i efikasnija integracija u razvojne društvene procese.

Program_Međunarodni kamp za mlade je strukturiran u vidu multidisciplinarnog edukativnog programa koji će se sastojati od teorijskih predavanja, psiholoških i filmskih radionica, poseta relevantnim lokalitetima i memorijalima i pratećih edukativno-zabavnih aktivnosti. Budući da i sam projekat predstavlja rezultat kulturne saradnja i razmene, i kamp je koncipiran kao jedan vid aktivnog interkulturalnog dijaloga per se.

Predavanja i radionice učesnicima/ama treba da pruže konkretna teorijska i praktična znanja i veštine relevantne za temu skupa, ali i da im omoguće da iznesu sopstvena iskustva, lične doživljaje i percepcije i da kroz otvorene razgovore i razmenu mišljenja dođu do zaključaka o mogućim načinima za kritičko sagledavanje prošlosti, dekonstrukciju predrasuda, mitova i stereotipa na kojima se zasnivaju savremeni istorijski narativi i strukture kulture sećanja u pojedinim evropskim zemaljama.

Poseban segment edukativnog programa međunarodnog kampa predstavljaće filmske radionice u okviru kojih će polaznicima biti pružena neophodna znanja za snimanje filma/video rada i u toku kojih će oni sami kroz zajednički rad i uz konsultacije s instruktorima proizvesti završni rad. Završni rad će predstavljati jednu od mogućih interpretacija istorijskih mesta, narativa i kolektivnog sećanja vezanih za njih, kao i izraz viđenja učesnika/ca o temama obrađivanim u toku kampa. Pored toga, on će poslužiti kao jedan od vidova diseminacije rezultata i zaključaka do kojih su učesnici/e međunarodnog kampa došli tokom petnaestodnevne saradnje i bavljenja poljem kulture sećanja.

Tematski okvir_ Zamišljeno je da tema kolektivnog sećanja (zaborava), njihove strukture i mehanizama bude obrađena u jednom širem tematskom okviru, koji će obuhvatiti analizu opšteg koncepta kulture sećanja, različitih modela prevladavanja neželjene prošlosti i konstruisanja kolektivnog sećanja i identiteta, kao i građenja odgovornog odnosa pojedinaca i zajednice prema zajedničkoj prošlosti i nasleđu kao osnovnom preduslovu zdrave i perspektivne budućnosti. Na taj način će se omogućiti pokretanje većeg broja pitanja aktuelnih ne samo za savremeno srpsko društvo već i za širi regionalni i evropski kontekst. Temi „Evropa danas“ biće posvećen poseban segment programa i u okviru njega učesnici/e će imati priliku da se upoznaju, ali i iznesu svoje stavove i razmišljanja o različitim socio-kulturnim aspektima savremene Evrope.

Predavači / instruktori/ vođe grupa_ će biti relevantni stručnjaci različitih profila, umetnici, kulturni delatnici, mladi aktivisti iz Srbije, Nemačke i Francuske.

Polaznici/e_ Učesnici/e međunarodnog kampa su mladi (starosti od 18 do 25 godina) iz Nemačke, Francuske i Srbije, oni koji su pokazali najveće interesovanje i motivaciju za učešće u kampu. Animacija i selekcija učesnika/ca obavljena je u Srbiji , Francuskoj i Nemačkoj, i grupa je formirana od približno jednakog broja učesnika/ca iz svake od navedenih zemalja.