|
||||||||||||||||||||||
|
|
Dan 2 Mišarska ulica
To je jedna mala uličica. A inače nema ko je ne zna od starih Beograđana, čuvena po gradskom kupatilu. U celoj ulici su bile male zgrade, porodične. Posle je počela gradnja. Na kraju Mišarske je poslastičarnica «Lubardić ». Taj Lubardić je bio čuven u staro vreme u Beogradu. Posle su mnoge poslastičarnice nikle. Tu je bilo karakteristično da svakog ponedeljka đaci iz škole idu na kifle sa šlagom. To je bilo čuveno po tome - celo odeljenje dođe. U toj ulici sada imamo nove zgrade i zidaće se nove zgrade. Sada je porodična ulica sa klupama i sa cvećem. Imaju samo prolaz tuđi automobili, inače se parkiraju stanari. Tako da se odmaramo, malo narod gaji cveće, cveće se i osušilo. Penzionerke vode računa o cveću, recimo ispred naše kuće ja - imamo dve saksije, tamo ovi iz čajdžinice, a tu je i dom kompozitora – oni najbolje održavaju, njihovi platani se nisu osušili. Deca su se igrala, ulica je mala, automobila nije bilo, fudbal je bio na ulici, i svi smo se družili i svi smo se znali. A sada ta stara grupa ode i više niko nikog ne poznaje.
Priča o liftu
|
|||||||||||||||||||||
