sr | en                  
   
 
 

Dan 12

 
Još jedan ispunjen dan počeo je jutarnjom posetom meteorološkoj stanici na Senjaku. Naša živahna učesnica radionica, gospođa Jakšić, provela nas je kroz svoje dvorište u kome smo videli kutiju u koju je smeštena naprava za merenje temperature, malo fudbalsko igralište, bunar, mačke i vinova loza! Njene priče su ilustrovane fotografijama iz sadašnjosti i knjiga koje nam je pokazala u kojima su dokumentovane: “svaka kuća trebalo bi da ima vinovu lozu” tvrdi pisac.
 
Naša tura nastavila se sa drugom osobom i u drugom delu Savskog venca gde nas je Miroslav poveo u obilazak Savamale. Pričao je o svemu što zna o tom kraju i mogli smo da zaključimo da će nam ispričati još nešto kad god mu se pogled zadrži na nekom ćošku, zgradi ili otvorenom prostoru. “Ja sam postavio ovaj prelaz ovde, kako bi majke sa malom decom u kolicima mogle lakše da prelaze prugu.”, govorio je pokazujući na podlogu od debelog kartona na zemlji, dok je radio sa britanskom organizacijom na pomeranju kamiona kako bi ljudi imali prostora da zakorače ispred kamiona i provere da li nailazi voz.

Danas su grupu činili različiti ljudi – akademci, umetnici i mladi koji su želeli ranije da se priključe našem projektu, ali do njih nije na vreme stigao naš poziv. U prvi mah su bili zbunjeni, ali su se do kraja smejali i uživali kada smo seli sa Miroslavom da se osvežimo posle njegove iscrpljujuće šetnje unaokolo i mnoštva predloga za unapređenje tog dela grada. Samo da su hteli da saslušaju, Savamala bi bila jedinstvena, pre nego replika berlinskog Krojcberga.





Ovde smo pronašli mesto jer je i Hidrometeorološki zavod hteo tu da postavi stanicu tj. kako oni kažu, mesto za osmatranje. I dan danas se meri, pokazaću vam i unutra kako to sve izgleda. Tu se redovno meri, u tri termina, kao što se isto meri u Karađorđevom parku. Svakog ponedeljka se trake menjaju, na kraju meseca se formira dnevnik koji se šalje i koji oni dalje obrađuju. Mi se ne bavimo prognozom, mi samo merimo.




Vladimir Jakšić je sa mesta tu dole posmatrao i nebo i konkretno sad kad bi on osmatrao nebo rekao bi „Nema ni oblaka, ničega, znači oblačnost je 0“. Ide od 0 do 10.








  


Miroslavova Savamala