|
|||||||||||||||||||||
|
|
Dan 4Zemunci su bili spremni da predstave Zemun u najboljem svetlu i doneli su nam foto albume i ispričali priče iz različitih vremena, prevashodno pre Drugog svetskog rata. Izgleda da je za vreme Kraljevine ponosna aristokratija provodila vreme lutajući oko Dunava sa svojim šeširima, psima i guvernantama i to je bilo vreme koje se pamti više nego vreme socijalizma....  Iz privatne kolekcije Đorđa Aćimovića -Kej kao „uređena obalo-utvrda sa šetalištem“ je imao gornji i donji nivo kao što su to sad u poslednjoj rekonstrukciji učinili. Vlasti su vodile računa da se Zemun štiti od poplava, jakih vetrova i prašine. Kada su bile uređene zelene površine, narod je to poštovao. Sada više ne postoji „Ne gazi travu“ jer to odmah unište huligani. Ono što je važno je da kada se išlo na Kej i u park nije moglo da se ide u kratkim pantalonama ili šortsu, već bi se obuklo pristojno, bilo da su to roditelji sa decom ili sa guvernantama. Bogatije kuće su imale guvernante, to se u periodu između rata izgubilo, ali je pre svaka kuća imala guvernantu koja je bila obrazovana, znala je neki jezik kako bi te omladince obrazovala.
90 godina života u Zemunu -Kod Kapetanije na Dunavu je bio znak 1173, to je kilometar Dunava i tu je bila ta oznaka. E, kad su počeli da se voze automobili, to je bio parking, pa su razni levi vozači taj znak stalno rušili i onda su ga preneli, jer to mora da stoji, ili na jednoj ili na drugoj obali na Dunavu, ta kilometraža. I sad taj znak stoji na onoj strani tamo, a bilo bi lepo da se vrati na ovu obalu. Ja se sećam kad sam imao 6 godina kad smo sa ocem izašli na Dunav kad smo to ’41. došli, sećam se da mi je pokazao taj broj i objašnjavao da je to kilometraža od ušća Dunava, imate i na Savi gde piše 0 na ušću, a većina koja tu prođe i ne zna šta je.
-Tu gde se vidi opština, na žalost ta kuća je prodata pre jedno deset godina, to je kuća Voje Pejovića, tu u Mornarskoj ulici. To je bila stara kuća i nije imala podrum, nego ste u kuću ulazili, penjali ste se pet stepenika i onda ste bili u kući, zato što je ta Mornarska ulica svake godine bila poplavljena. A to se sada ne događa i sada je ovo bilo smešno kad su pravili neku gužvu oko poplave tu, daleko od toga da je Zemun sada ugrožen. Nekad je najveća voda u Zemunu bila negde oko 15. maja zato što se led i sneg topio u Alpima i onda je Dunav bio na ivici. Bila su dva-tri stepenika svega na ovom sadašnjem i 1928, ili kada je kej dozidan, zato što je bila poplava. Ima slika gde je „Galebov“ četverac slikan ispred ovog kantara, tu je bila ribarnica. To je bilo poplavljeno i veslački klub „Galeb“ je bio ispred te zgrade.  Iz privatne kolekcije Đorđa Aćimovića
-Glavni prevoz iz Zemuna za Beograd bile su lađe "Jugoslavija" i "Otadžbina". Zemunske piljarice su prenosile svoju robu na Jovanovu pijacu. One dođu u ranim jutarnjim časovima, donesu svoju robu, piljarice pokupe jedan tovar lađe i i istovare u Beograd na Bajlonovu pijacu. Mi drugog prevoza nismo imali.
-Lubenice su dolazile od Surduka, Belegiša, čamcima, dereglijama, to je bilo natovareno dupke, samo što se ne potope i onda je istovar bio tu u Zemunu i onda na pijacu se razvozi Beograđanima, za Zemun. Trubači se okuraže i idu u susret da se pogode, daju pare i šutiraju ih do obale da dođu da jedu. Ja mogu da pojedem koliko sedim u vodi, toliko mogu da pojedem lubenica. Klade se koliko mogu da pojedu lubenica. Te tikvare, to se i kralo, ovaj čuva sa motkom, a ovi plivaju, a samo izmaknete jednu, a ono njih pet padne u vodu jer se samo srozaju sa toga. -Moglo se i vozom ići. Danas nije jer je to vremenski dosta. -Kad dođete u letnje doba na Dunav, onda pitate, naročito u septembru, da li ide lađa na veliki Dunav jer se podrazumevalo da ide pored „Jugoslavije“, ali ako je mala voda onda se moralo ići velikim Dunavom i put traje 40 minuta, a ako ide malim onda traje jedno pola sata. Deca su imala besplatno, dva dinara je bio prevoz.  Iz privatne kolekcije Đorđa Aćimovića
- U određeni dan u sedmici dolazi "Bečka lađa", to su bile velike bele lađe sa pozlaćenim delovima. Nazivi su bili nebeskih planeta... I onda je nas to interesovalo, jedan deo putnika iskrca se u Zemunu, posle u Beogradu, nisu to bila baš sve gospoda iz Beča, bilo je tu i raznih probisveta, ali je narod voleo da vidi kad dolazi brod. Jedanput sedmično išao je naš brod za Beč, to su bili najluksuzniji putrnički brodovi „Aleksandar“ i „Karađorđe“. To je bila prva klasa, druga klasa i to je bio takođe veliki događaj: danas će proći „Aleksandar“, „Karađorđe“ ili „Bečka lađa“.
-Ja sam imao jedno vreme čamac, moj drug je imao, onda sam sve više njega koristio, bilo je svega 20-30 čamaca tu na obali, nije to bilo kao sada, sada su to neke mafije zauzele, bez plaćanja nekih 30,000 godišnje ne možete imati čamac. Ko je došao, kupio čamac, bacio kamen sa buretom i usidrio čamac. Tu ispred „Šarana“ je bila ona trafo stanica za preko i tu smo silazili niz obalu.  Iz privatne kolekcije Đorđa Aćimovića
-Ja sam imao tu čast da sam preko ovoga što sad zovemo Stari most prešao prvog dana kad je bio otvoren, ’42 godine na leto. Otac i ja smo išli u Zemun sa pasošem i prešli smo pontonski most. Imali su Nemci jedan fenomenalan pontonski most sa četiri trake, koji je noću bio van upotrebe jer su lađe prolazile i danju od 1-3 je bio sklonjen srednji deo da bi lađe prolazile a ostalo su bile 4 trake i dve pešačke trake, sve drveno bilo.
|
||||||||||||||||||||
