|
|
|
Dan 8
Lov na Novi Beograd
Potrazi za Novobeograđanima pristupili smo drugačije nego što smo to činili sa stanovnicima drugih delova grada. Od samog početka smo imali neobično iskustvo pokušavajući da organizujemo radionice sa njima. Između ostalog, bili smo pozvani u restoran “Vojvodina” gde se okuplja jedan broj penzionera da im na licu mesta objasnimo o čemu se radi i pozovemo ih na naše radionice. Sumnjam da su nas čuli u sred muzike. Niko nam se još uvek nije prijavio i kako nije omogućeno da posetimo i radimo u njihovom prostoru, uputili smo se na ulice, preciznije rečeno - na kej na Savi. Malo smo zakasnili, ali ne i za komarce, već za starije ljude kojih je bilo manje u odnosu na mlade koji su uveliko doterani u večernjim toaletama šetali kejom, kao i brojne porodice koje su završavale svoju šetnju. Ipak, uspeli smo da razgovaramo sa nekoliko Novobeograđana koji su nam otkrili zbog čega je komunikacija sa novobeogradskim ogrankom penzionerske organizacije bila takva. Ispostavilo se da su svi novi na Novom Beogradu. Većina stanovnika su pridošlice od nekud i teško se deklarišu kao lokalci, čak i kada tu žive godinama. Pošto dolaze iz različitih delova Srbije, više nego Beograda, imaju otpor da pričaju o Novom Beogradu jer smatraju da ga ne poznaju dovoljno. Pored toga, tamo se Beograd najviše menjao i zbog toga su, s razlogom, u tom delu grada opšteprisutni nepoznavanje i zamor od drugih – tokom 1990-tih Novi Beograd je bio ozloglašen zbog kriminala i droge i još uvek se bori sa tim. Mnogi stambeni blokovi su sebe s ponosom predstavljali kao geto dok je to ugrožavalo mir celog grada, posebno onog njegovog dela na reci – splavovi koji su nekada bili simbol lagodnog života postali su opasna mesta na kojima su se dešavale pucnjave na dnevnoj bazi. Novobeograđani su se žalili na buku i to još nije prestalo....
|
|
